О књизи: година / У условима намештања који су му висили, није могао нигде да оде. „Негде” је најбољи концепт у његовој перцепцији. Није га брига куда жели да иде, све док може да потроши велики простор у великим размерама - да види пространство. Стас је живео у раздвојеној дрвеној сеоској кући која је завршила преко дубоке земљане пукотине након последњег померања обалног тла у области Даче Ковалевског. Пукотине у зидовима од ниских дасака готово су поновиле цепање земље. Покрио их је свакојаким крпама, ћебетом, јастуцима, дуксером. Каже да штити ову дачу. Власници су два пута долазили да га избаце из олупине, а оба пута им је дуго причао како је успео да одбрани имање од дојучерашњих разбојника. Добро: - ово је грабуља, мотика, метла, кофа - које су, очигледно, биле ту негде. Никад нисам био унутра. Уопште, из ње је немогуће разумети где истина тече и фикција. Чини ми се да је смислио и своје име.